Tuš kanal ili klasičan slivnik, šta izabrati za kupatilo i gde se najčešće greši pri ugradnji

Otvoren tuš bez kade i bez visokog praga, sa podom od istih pločica kao ostatak kupatila i uskim kanalom uz zid, poslednjih godina je postao prvi izbor pri renoviranju. U novim zgradama u Belvilu i okolini, ali i u starim stanovima u blokovima koji se renoviraju, tuš kanal se sve češće pojavljuje umesto klasične tuš kade. Izgleda moderno, lako se čisti i olakšava ulazak starijima. Ipak, ovaj način odvođenja vode ima i svoje zahteve, a greške pri ugradnji spadaju među najskuplje u celom kupatilu, jer se otkrivaju tek kada voda počne da ide tamo gde ne treba. U ovom tekstu objašnjavamo razliku između tuš kanala i klasičnog slivnika, kada koji ima smisla, šta je važno za pravilnu ugradnju i koje greške majstori najčešće prave.

Šta je zapravo tuš kanal, a šta slivnik

Podni slivnik je klasičan odvod kvadratnog ili okruglog oblika koji se postavlja u sredini ili uglu tuš prostora, a pod se sa sve četiri strane blago spušta prema njemu. Tuš kanal je izdužen odvod, dug obično od šezdeset do sto dvadeset centimetara, koji se postavlja uz zid ili na ulazu u tuš, a pod pada samo u jednom pravcu. Oba rešenja imaju sifon koji zadržava vodu i sprečava miris kanalizacije, ali se razlikuju po načinu na koji se voda skuplja i po tome kako se pločice seku i postavljaju. Postoji i treća varijanta, zidni tuš odvod, koji je skriven u zidu, pa se na podu gotovo ne vidi. Svako od ovih rešenja može da radi odlično, ali samo ako se izabere prema prostoru i ugradi kako treba.

Prednosti tuš kanala

Najveća prednost tuš kanala je jednostavniji pad poda, jer se pločice spuštaju u jednom pravcu, pa se mogu koristiti i krupni formati bez mnogo sečenja. Kupatilo izgleda prostranije i urednije, bez praga i bez vidljive rešetke u sredini poda. Otvoren tuš sa kanalom idealan je za starije osobe i ljude koji se teže kreću, jer nema ivice preko koje se prelazi, a moguće je postaviti i stolicu za tuširanje. Kanal lakše odvodi veću količinu vode, pa je dobar izbor uz jake tuš sisteme sa velikom ručnom ili plafonskom glavom. Čišćenje je jednostavnije nego kod tuš kade sa silikonskim spojevima, gde se buđ brzo pojavi. Zbog svega toga tuš kanal se danas smatra standardom u modernim kupatilima.

Kada je klasičan slivnik bolji izbor

Klasičan podni slivnik i dalje ima svoje mesto, naročito u manjim kupatilima i stanovima u kojima nema dovoljno visine poda za ugradnju kanala. Jeftiniji je, lakši za održavanje i jednostavniji za zamenu ako se nešto pokvari. U starim novobeogradskim zgradama, gde je međuspratna ploča tanka, a kanalizacioni priključak visoko, ponekad jednostavno nema prostora da se ispod poda smesti tuš kanal sa pravilnim padom. Slivnik sa niskim sifonom tada je sigurnije rešenje. Dobro postavljen slivnik u uglu tuša, uz pločice odgovarajućeg formata, može da izgleda sasvim moderno. Izbor zato ne treba da zavisi samo od izgleda, već i od toga šta prostor ispod poda zaista dozvoljava.

Visina poda i pad, najvažniji tehnički uslovi

Svaki odvod u podu traži određenu visinu ispod pločica, za sifon, cev i pad prema vertikali. Tuš kanali obično zahtevaju više prostora od klasičnih slivnika, pa se u starim stanovima mora proveriti koliko je debela košuljica i na kojoj visini je priključak kanalizacije. Pad poda prema kanalu treba da bude dovoljan da voda sama otiče, ali ne toliko da se tuš pretvori u kosinu po kojoj se kliza. Isto važi i za horizontalnu cev od sifona do vertikale, koja mora imati stalan pad bez ulegnuća, jer se u ulegnuću zadržava voda, talog i kosa. Ako visina ne dozvoljava pravilan pad, bolje je malo podići ceo pod kupatila ili izabrati drugi tip odvoda, nego ugraditi kanal koji će stalno sporo odvoditi vodu.

Hidroizolacija, deo koji se ne vidi a odlučuje o svemu

Kod otvorenog tuša voda se svakodnevno zadržava na podu i zidovima, pa hidroizolacija ovde nije opcija, već obaveza. Pločice i fuge nisu vodonepropusne, a voda kroz fuge polako prodire do košuljice, pa dalje do ploče i komšije ispod. Pravilno se nanosi tečna hidroizolacija ili se postavljaju membrane preko celog poda tuša i na zidove do određene visine, a posebno su važni uglovi, spojevi zida i poda i prodori cevi, gde se ugrađuju trake i manžetne. Sam tuš kanal ili slivnik mora imati prirubnicu ili manžetnu koja se spaja sa hidroizolacijom, kako voda ne bi prolazila oko tela odvoda. Ovaj korak se radi pre postavljanja pločica i treba ga proveriti probom vodom pre nego što se sve zatvori. Upravo na ovom mestu nastaje najveći broj reklamacija na novim kupatilima.

Najčešće greške pri ugradnji tuš kanala

Jedna od najčešćih grešaka je pogrešno postavljen pad, zbog kojeg voda stoji na podu ili se sliva ka vratima kupatila umesto u kanal. Druga je loše spojena hidroizolacija sa telom kanala, pa voda polako curi ispod i tek posle nekoliko meseci se pojavi kao fleka kod komšije. Česte su i greške sa sifonom, ugradnja kanala bez odgovarajućeg sifona, sa preplitkom vodenom branom ili bez mogućnosti da se sifon kasnije izvadi i očisti. Pojedini majstori postavljaju kanal i cevi bez dovoljnog pada ka vertikali, pa odvod radi sporo od prvog dana. Problem pravi i jeftina rešetka koja se deformiše ili kanal koji nije učvršćen, pa se pomera pod težinom. Sve ove greške se teško ispravljaju bez skidanja pločica, zato je važno da se ugradnja uradi pažljivo od početka.

Održavanje tuš kanala i slivnika

I najbolji tuš kanal traži povremeno održavanje. Rešetka se skida, a ispod nje se nalazi uložak koji hvata kosu i sitnu nečistoću, pa ga treba prati jednom u nekoliko nedelja, u zavisnosti od broja ukućana. Sifon kod većine modela može da se izvadi i očisti bez alata, čime se sprečavaju sporo oticanje i neprijatan miris. Agresivna hemijska sredstva treba izbegavati, jer mogu oštetiti zaptivke i plastične delove kanala. U kupatilima koja se retko koriste, kao što su gostinska kupatila, voda u sifonu može da ispari, pa je dovoljno povremeno pustiti tuš nekoliko sekundi. Uz redovno čišćenje, dobro ugrađen kanal radi godinama bez ikakvih problema.

Tuš kanal u starom stanu u bloku

Ugradnja tuš kanala u starim novobeogradskim stanovima moguća je, ali traži više planiranja nego u novogradnji. Pre svega treba proveriti gde se nalazi kanalizaciona vertikala i na kojoj visini je priključak, jer od toga zavisi da li kanal može da ima pravilan pad. Ponekad se kanal postavlja bliže vertikali nego što je prvobitno planirano, ili se pod kupatila podiže nekoliko centimetara. U starim zgradama važno je i stanje same vertikale, jer novi kanal priključen na napuklu staru cev može da curi bez obzira na kvalitet ugradnje. Dobro je i snimiti kanalizaciju kamerom pre radova, kako bi se znalo u kakvom je stanju. Uz ovakvu pripremu i stan star pedeset godina može dobiti moderan otvoren tuš bez rizika za komšije ispod.

Kako izabrati pravi odvod za svoje kupatilo

Pri izboru odvoda treba sagledati veličinu kupatila, raspoloživu visinu poda, raspored vertikale, format pločica i navike ukućana. Za veće kupatilo sa otvorenim tušem i krupnim pločicama tuš kanal je gotovo uvek najbolje rešenje. Za manje kupatilo sa ograničenom visinom poda klasičan slivnik ili kompaktan kanal kraće dužine često su sigurniji izbor. Zidni odvod je elegantan, ali traži dobro planiranje zida i prostor za instalaciju. Kvalitet samog kanala i sifona važan je koliko i dizajn rešetke, pa se ne isplati štedeti na delu koji se kasnije ne može lako zameniti. Najbolje je da odluku donesete zajedno sa vodoinstalaterom pre početka radova, jer on najbolje vidi šta prostor dozvoljava.