Stare vodovodne instalacije u blokovima Novog Beograda, šta se prvo kvari i šta obavezno promeniti kod renoviranja

Ko god je kupio ili nasledio stan u nekom od novobeogradskih blokova, zna taj osećaj. Stan je prostran, raspored logičan, zgrada solidna, a onda se pri prvoj ozbiljnijoj adaptaciji ispostavi da iza pločica i ispod poda stoje instalacije stare četrdeset, pedeset i više godina. Veliki deo Novog Beograda građen je od šezdesetih do osamdesetih godina, u vreme kada su se koristili materijali koji su tada bili standard, a danas su na kraju svog veka. U ovom tekstu prolazimo kroz to šta se u takvim stanovima najčešće krije u zidovima, koji su prvi znaci da instalacija popušta, šta se obavezno menja kada se renovira kupatilo ili kuhinja i kako da ceo posao prođe bez neprijatnih iznenađenja i sukoba sa komšijama.

Od čega su pravljene instalacije u starim blokovima

U većini zgrada iz tog perioda vodovodna mreža u stanovima rađena je od pocinkovanih čeličnih cevi, koje su u vreme gradnje važile za trajno rešenje. Kanalizacija je najčešće od livenog gvožđa, teških cevi koje su spajane kudeljom i olovom ili kasnije gumenim zaptivkama, a u pojedinim zgradama ima i azbestcementnih vertikala. Ventili su bili jednostavni, sa gumicama koje su se menjale ručno, a sifoni metalni ili od tvrde plastike prve generacije. Sve to je decenijama radilo sasvim pristojno, ali materijal stari tiho i iznutra, bez spoljnih znakova. Pocinkovana cev izgleda potpuno isto kao i pre trideset godina, dok joj se unutrašnji prečnik zbog rđe i kamenca prepolovio. Upravo zato mnogi vlasnici veruju da im je instalacija ispravna, sve do dana kada pukne na najnezgodnijem mestu.

Rđa i kamenac, neprimetni neprijatelji starih cevi

Kod pocinkovanih cevi zaštitni sloj cinka vremenom nestaje, a čelik ispod njega počinje da korodira. Unutra se stvaraju naslage rđe i kamenca koje sužavaju prolaz, pa voda teče sve slabije, iako je pritisak u zgradi dobar. Beogradska voda je u većini delova grada tvrda, pa se kamenac taloži brže nego u krajevima sa mekšom vodom. Posledica je da mlaz na slavini postaje tanak, bojler se sporije puni, a veš mašina ponekad javlja grešku jer ne dobija dovoljno vode. Najslabija mesta su navoji i spojevi, gde je zid cevi najtanji, pa pucanje najčešće počinje baš tamo, obično iza pločica ili u podu. Ako se posle dužeg nekorišćenja iz slavine prvo pusti mutna, smeđa ili žućkasta voda, to je vrlo jasan znak da rđa iznutra radi svoj posao.

Prvi znaci da instalacija popušta

Pored slabog pritiska i mutne vode, postoji još nekoliko signala koje ne treba zanemariti. Fleke na zidu uz kupatilo ili kuhinju, vlaga koja se vraća i posle krečenja, fuge koje stalno tamne i pločice koje zvuče šuplje kada se kucne često znače da negde tiho curi. U mnogim novobeogradskim stanovima problem prvo primeti komšija ispod, koji dobije flekу na plafonu, a vlasnik stana iznad nema pojma da nešto nije u redu. Znak je i to što se ventili ispod lavaboa i vodokotlića teško okreću ili uopšte ne mogu da zatvore vodu, jer su zapekli od kamenca. Kod kanalizacije upozorenje su sporo oticanje u više odvoda istovremeno, grgotanje i miris koji se vraća uprkos čišćenju sifona. Kada se ovakvi znaci pojave u stanu sa originalnim instalacijama, to je poruka da se ne krpi, već planira ozbiljnija zamena.

Zašto krpljenje stare instalacije retko ima smisla

Mnogi vlasnici, kada im pukne cev, pozovu majstora da zameni samo taj deo i nastave dalje. To je razumljivo rešenje u hitnoj situaciji, ali kod instalacija starih pola veka najčešće samo odlaže sledeći kvar. Kada je jedan deo pocinkovane cevi toliko korodirao da je pukao, ostatak iste mreže je u sličnom stanju, pa je pitanje nedelja ili meseci kada će popustiti drugi spoj. Svako novo razbijanje pločica i zidova košta, a šteta kod komšija i troškovi sanacije brzo nadmaše cenu kompletne zamene. Dodatni problem je spajanje nove plastike sa starim čelikom, jer je prelaz osetljiva tačka ako se ne uradi kvalitetnim fitingom. Zato je pametnije, kad god se ukaže prilika, zameniti celu instalaciju u kupatilu i kuhinji odjednom, nego je menjati komad po komad.

Šta obavezno menjati kada se renovira kupatilo

Kupatilo je mesto gde se najviše isplati uraditi sve kako treba, jer se pločice ne skidaju svake godine. Kod renoviranja se po pravilu menjaju sve vodovodne cevi od glavnog ventila stana do svakog izlivnog mesta, najčešće PPR cevima ili višeslojnim cevima, koje ne rđaju i ne skupljaju kamenac na isti način. Menjaju se i horizontalne kanalizacione cevi od sanitarija do vertikale, sa pravilnim padom i kvalitetnim spojevima. Obavezno se ugrađuju novi EK ventili za svaki priključak, kako bi se voda mogla zatvoriti bez gašenja celog stana. Pre postavljanja pločica radi se proba pritiska, kojom se proverava da nijedan spoj ne propušta, i hidroizolacija poda i zidova oko tuša. Na kraju, dobro je fotografisati raspored cevi u zidovima pre zatvaranja, jer ta slika kasnije mnogo znači pri bušenju ili eventualnoj popravci.

Kuhinja, mesto koje se često zaboravi

Dok se kupatilu posvećuje mnogo pažnje, kuhinjska instalacija se često ostavi kakva jeste, jer se menjaju samo elementi i uređaji. U starim blokovima upravo u kuhinji ima dosta iznenađenja, od tanke pocinkovane cevi koja vodi do sudopere, preko starog sifona zapečenog masnoćom, do kanalizacionog priključka koji je davno napukao ispod poda. Kada se već skidaju stari elementi, pravi je trenutak da se zamene dovodne cevi, ugrade ventili za sudoperu i mašinu za sudove i proveri stanje odvoda do vertikale. Premeštanje sudopere na drugi zid zahteva i pravilno planiranje pada kanalizacione cevi, što se mora odlučiti pre nego što se naruče novi elementi. Uz kuhinju se često rešava i priključak za veš mašinu, ako je ona u tom delu stana. Mala dodatna investicija u ovom trenutku štedi mnogo nerviranja kasnije.

Vertikala zgrade, granica između vašeg stana i zajedničkog dela

Posebno pitanje u novobeogradskim zgradama je kanalizaciona i vodovodna vertikala, koja prolazi kroz sve stanove i pripada zajedničkim delovima zgrade. Vlasnik stana menja svoju instalaciju do priključka na vertikalu, ali samu vertikalu ne bi trebalo da menja na svoju ruku, jer od nje zavise i stanovi iznad i ispod. U praksi se često dešava da je vertikala u lošijem stanju od stanske instalacije, pa se pri renoviranju uočavaju pukotine, rđa i procurivanje na spojevima. Tada je važno obavestiti upravnika zgrade, kako bi se zamena ili sanacija vertikale uradila organizovano, po delovima ili odjednom kroz celu zgradu. Kvalitetan prelaz između nove stanske instalacije i stare vertikale mora biti izveden pažljivo, jer je to mesto gde najčešće nastaju curenja. Dogovor sa komšijama i upravnikom na vreme sprečava situaciju u kojoj novo kupatilo curi zbog stare zajedničke cevi.

Koliko traje zamena instalacije i kako se živi u stanu tokom radova

Zamena vodovodne i kanalizacione instalacije u prosečnom kupatilu traje nekoliko dana, a ceo posao sa pločicama, sanitarijama i hidroizolacijom obično od dve do tri nedelje. Kuhinja se radi brže, pogotovo ako se ne premešta sudopera. Tokom radova voda u stanu mora povremeno da se isključuje, a kada se radi na vertikali, isključuje se i deo zgrade, pa je komšije potrebno obavestiti nekoliko dana ranije. Mnogi vlasnici biraju da tokom najprljavijih radova, rušenja i razbijanja, privremeno borave kod rodbine ili prijatelja, pogotovo ako u stanu imaju malu decu ili starije. Kućni red zgrade uglavnom određuje u koje vreme su dozvoljeni bučni radovi, i dobro ga je poštovati. Kvalitetan majstor unapred pravi plan radova, kako voda ne bi bila isključena duže nego što je potrebno.

Kupovina stana u starom bloku i provera instalacija

Za one koji tek razmišljaju o kupovini stana u nekom od novobeogradskih blokova, provera instalacija trebalo bi da bude deo pregleda stana, isto kao provera prozora i vlage. Korisno je pitati prodavca kada su menjane instalacije u kupatilu i kuhinji i da li postoje računi ili fotografije radova. Pogled ispod lavaboa i sudopere, na ventile i sifone, često brzo otkrije da li je instalacija originalna. Fleke na plafonu stana ispod ili na zidovima uz kupatilo govore da je bilo curenja. Kod ozbiljnijih kupovina isplati se pozvati vodoinstalatera da pregleda instalaciju, izmeri pritisak i po potrebi uradi snimanje kanalizacije kamerom. Ta informacija može značajno uticati na procenu koliko će stan zaista koštati kada se u njega useli.