Priključenje mašine za veš i mašine za sudove, detalji koji odlučuju da li će stan biti poplavljen

Zašto su mašine najčešći pojedinačni uzrok poplava u stanovima

Kada se pogleda statistika intervencija zbog poplave u stanovima, mašine za veš i za sudove nalaze se na prvom mestu, i to ne zato što su loše napravljene nego zato što su jedini uređaji u kući koji su trajno priključeni na vodu pod pritiskom i koji rade bez nadzora, često dok nikoga nema u stanu. Sve ostalo što je vezano na vodu, dakle slavine i tuš, koristi se uz prisustvo korisnika, pa se problem primeti odmah. Mašina, sa druge strane, radi po programu, sama otvara ventil, puni se, prazni se i ponavlja taj ciklus stotinama puta godišnje, a između nje i instalacije nalaze se dva creva i jedan ventil. Kada bilo koji od ta tri elementa popusti, voda pod punim pritiskom teče u stan i to može trajati satima. Zbog toga se priključenje mašine ne posmatra kao spajanje uređaja nego kao mali deo instalacije koji ima svoja pravila.

Šta se nalazi na dovodnoj strani i zašto ventil nije formalnost

Na dovodu vode se između instalacije i mašine nalazi ventil, dakle mesto na kome se voda može zatvoriti bez zatvaranja celog stana. U praksi se koriste ugaoni ventili i takozvani kombinovani ventili sa dva izlaza, a njihova uloga je dvostruka, dakle omogućavaju servis mašine i omogućavaju da se voda zatvori kada se mašina ne koristi. Bitno je da ventil bude kvalitetan i dostupan, dakle da se do njega dolazi rukom, jer se u praksi sreću ventili zatvoreni iza mašine i ispod radne ploče, do kojih se ne može doći bez izvlačenja uređaja. Uz to se na ventilu nalazi mrežica koja zadržava nečistoću, a ta mrežica se posle prekida u vodosnabdevanju često zapuši, pa se javlja simptom da se mašina puni izuzetno dugo ili prijavljuje grešku dovoda vode, iako je uređaj sasvim ispravan.

Zašto se dovodno crevo ne posmatra kao večno

Dovodno crevo je pod stalnim pritiskom vodovodne mreže, dakle dvadeset četiri sata dnevno, i to čak i kada mašina ne radi. Njegov unutrašnji sloj s vremenom stari, a spoj sa navrtkom je mesto na kome najčešće popušta, i to bez ikakvog prethodnog znaka. Zbog toga postoji nekoliko pravila. Prvo, crevo se ne skraćuje, ne nastavlja i ne savija u oštar ugao neposredno uz priključak, jer se time stvara mesto zamora materijala. Drugo, crevo se menja periodično, po pravilu na svakih pet do osam godina, i obavezno pri preseljenju mašine, jer se staro crevo pri odvijanju i ponovnom zavijanju gotovo uvek ošteti. Treće, umesto običnog creva vredi ugraditi crevo sa zaštitom od prsnuća, dakle sa mehanizmom koji zatvara vodu kada protok naglo poraste, i to je jedno od najisplativijih ulaganja u celom stanu.

Kako se pravilno izvodi odvod i zašto visina creva nije proizvoljna

Na odvodnoj strani se prave greške koje se ne vide odmah, ali daju najneprijatnije posledice. Odvodno crevo mašine mora biti izvedeno tako da postoji prekid, dakle mesto na kome voda ne može da se vrati u mašinu, a to se u praksi postiže tako što se crevo podigne na propisanu visinu iznad poda, najčešće u opsegu od šezdeset do sto centimetara, prema uputstvu proizvođača. Ako je crevo prenisko ili je uvučeno duboko u odvodnu cev, javlja se sifonski efekat, dakle voda iz mašine se tokom ciklusa isisava sama i mašina radi bez vode ili se stalno puni. Ako je crevo previsoko, pumpa mašine radi pod prevelikim opterećenjem. Zbog toga se crevo pričvršćuje u predviđeni oblik i ne ostavlja se slobodno viseće, a spoj sa odvodom se izvodi tako da ostane vazdušni prostor, čime se sprečava i povratak neprijatnog mirisa.

Zašto se odvod mašine ne uvlači duboko u cev

Ovo je greška koja se sreće u velikom broju stanova, dakle crevo se zabode duboko u kanalizacionu cev i tako ostavi, ponekad i zaptije trakom. Time se dobijaju dva problema. Prvi je da se između creva i cevi izgubi vazdušni prostor, pa pri izlivanju vode iz drugih tačaka u istoj grani sadržaj može biti potisnut nazad u mašinu, a to je i higijenski i tehnički nedopustivo. Drugi je da se pri zapušenju grane voda vraća u mašinu i preko nje u stan. Ispravno rešenje je priključenje na sifon sa namenskim priključkom za mašinu ili na odvod sa vazdušnim prekidom, uz obavezno mehaničko pričvršćivanje creva, kako ne bi iskočilo. Upravo iskočeno odvodno crevo je jedan od najčešćih uzroka poplave, jer mašina u fazi ispuštanja pumpa nekoliko desetina litara vode u kratkom vremenu, i to direktno na pod.

Kako se dve mašine priključuju u istoj kuhinji

Kada se u kuhinji nalaze i mašina za sudove i mašina za veš, priključenje se planira, a ne improvizuje. Za dovod se koristi ventil sa dva izlaza ili se ugrađuju dva odvojena ventila, dakle svaka mašina dobija svoju mogućnost zatvaranja, jer se u suprotnom pri svakoj intervenciji zatvara voda za oba uređaja. Za odvod se koristi sifon sa dva priključka ili se izvode dva odvojena odvoda, jer spajanje dva creva u jednu tačku bez pravilnog rešenja izaziva povratni tok, dakle voda iz jedne mašine ulazi u drugu. Praktično se to prepoznaje po tome što se u mašini za sudove nađe voda sa detergentom iz mašine za veš, ili po tome što posuđe posle programa ima naslage. Ovakva situacija se rešava samo pravilnim rešenjem odvoda, a ne dodavanjem sredstava i ponavljanjem programa.

Zašto se mašina obavezno nivelira

Nivelacija se najčešće preskoči, jer mašina i bez nje radi. Problem je što mašina za veš u fazi centrifuge dostiže vrlo visoke obrtaje, a ako ne stoji savršeno vodoravno i stabilno na sve četiri nogare, ona pri centrifugi počinje da poskakuje i pomera se, i to je najčešći uzrok iskočenog odvodnog creva i pokidanog dovodnog creva. Uz to se ubrzano troše ležajevi i amortizeri u samoj mašini, a vibracije se prenose na pod i na susede. Nivelacija se izvodi libelom, uz podešavanje nogara, i proverava se u obe ose, a zatim se pokušava blago pomeriti mašina rukom, jer ona pri pravilnom podešavanju ne treba nigde da se ljulja. Kod mašina koje stoje na keramici i na parketu se koriste i podmetači koji smanjuju prenos vibracija. Isto važi i za mašinu za sudove, kod koje nivelacija dodatno određuje da li se vrata pravilno zatvaraju i da li voda pravilno otiče.

Šta se radi pre prvog uključenja nove mašine

Kod novih uređaja postoji nekoliko koraka koji se u praksi propuste. Prvi i najvažniji je da se pri postavljanju mašine za veš uklone transportni osigurači, dakle vijci ili blokovi koji drže bubanj u transportu, jer mašina koja se pusti sa njima trajno strada u prvom ciklusu. Drugi je da se dovodno crevo priključi rukom, bez alata i bez preteranog stezanja, jer je zaptivanje izvedeno gumenim prstenom, a prekomerno stezanje deformiše navrtku i stvara propuštanje. Treći je provera da je gumeni prsten na mestu i čist. Četvrti je da se posle priključenja pusti kratak probni program i da se u toku njega proveri da nigde ne kaplje, i to i u fazi punjenja i u fazi ispuštanja vode, jer se propuštanja na dovodu i na odvodu javljaju u različitim fazama. Peti je provera električnog priključka, o čemu govori naredni deo.

Zašto je električna strana u kupatilu poseban slučaj

Vrlo velik broj stanova ima mašinu za veš u kupatilu, a to je prostor u kome se električna bezbednost posmatra strože nego bilo gde u stanu, jer se spajaju voda i struja. Pravilo je da se mašina priključuje na utičnicu sa zaštitnim kontaktom, koja je postavljena na propisanoj udaljenosti od tuša i kade i van zone direktnog vlaženja, a instalacija treba da bude zaštićena zaštitnom strujnom sklopkom. Ono što se nikada ne radi jeste priključenje preko produžnog kabla i višestruke utičnice ostavljene na podu kupatila, jer je to u praksi najčešća improvizacija i najveći rizik. Ako u kupatilu ne postoji odgovarajuća utičnica, ona se izvodi kao poseban strujni krug, a ne dovodi se kabl iz druge prostorije. Ovo je detalj u kome se vodoinstalaterski i elektro deo posla dopunjuju, pa se pri adaptaciji planiraju zajedno.

Kako tvrda voda utiče na mašine i šta se radi

U vodi sa dosta minerala mašine trpe na dva načina. Prvi je taloženje kamenca na grejaču, dakle isti proces kao u bojleru, pa se grejanje produžava, potrošnja raste i grejač u nekom trenutku pregori. Drugi je slabiji efekat pranja, jer kamenac vezuje deo deterdženta. Kod mašina za sudove je situacija rešena sistemski, dakle uređaj ima ugrađeni omekšivač koji radi sa specijalnom solju, pa se so redovno dopunjava i podešava se prema tvrdoći vode u tom delu grada, a to podešavanje se u praksi gotovo nikada ne uradi, iako je opisano u uputstvu. Kod mašina za veš se koriste sredstva za zaštitu od kamenca i pravilno doziranje deterdženta, jer prekomerna količina ne poboljšava pranje. Kod izraženo tvrde vode se razmatra i rešenje na nivou stana, ali se prvo iskoriste mogućnosti koje uređaj već ima.

Koji znaci upućuju na problem pre nego što dođe do poplave

Postoji nekoliko znakova koji se javljaju pre havarije i vredi ih znati. Prvi je vlaga ili sitna mrlja ispod mašine posle rada, koja se lako pripiše prosutoj vodi. Drugi je zvuk kapanja iza mašine kada uređaj ne radi, jer to upućuje na dovodnu stranu koja propušta pod pritiskom. Treći je mašina koja se puni znatno duže nego pre, što upućuje na zapušenu mrežicu ili delimično zatvoren ventil. Četvrti je voda koja ostaje u bubnju ili u mašini za sudove posle programa, jer to upućuje na odvod. Peti je jak miris kanalizacije iz mašine, koji upućuje na nepravilno izveden odvod bez vazdušnog prekida. Šesti je mašina koja se pomera pri centrifugi, jer to direktno ugrožava creva. Kod svakog od tih znakova se reaguje odmah, jer je razlika između zamene creva i sanacije poplave ogromna.

Šta se radi da se rizik svede na minimum

Nekoliko poteza rešava najveći deo priče i svi su jeftini. Prvo, dovod vode za mašinu se zatvara kada se mašina duže ne koristi, a obavezno pri svakom putovanju i dužem odsustvu. Drugo, dovodno crevo se zamenjuje periodično i po pravilu se bira crevo sa zaštitom od prsnuća. Treće, odvodno crevo se pričvršćuje na propisanu visinu i mehanički obezbeđuje da ne iskoči. Četvrto, mašina se nivelira i po potrebi se ispod nje postavi plitka tacna koja prikupi manje propuštanje. Peto, ugrađuje se senzor za detekciju vode na podu iza mašine, a kod zahtevnijih rešenja i automatski ventil koji zatvara vodu kada senzor javi vlagu. Šesto, jednom godišnje se odmakne mašina i pregleda se sve iza nje, dakle creva, ventil, spojevi i pod. To je pola sata posla u godini i najbolja zaštita od jedne od najskupljih šteta u stanu.