Ispumpavanje vode iz podruma i podzemnih garaža posle pljuska, šta raditi kada voda uđe tamo gde ne treba

Novi Beograd je grad na ravnom terenu između Save i Dunava, sa visokim podzemnim vodama i ogromnim brojem zgrada sa podrumima, ostavama i podzemnim garažama. Dovoljan je jedan jak letnji pljusak ili nekoliko dana upornih jesenjih kiša, pa da se atmosferska kanalizacija zaguši, a voda krene niz rampu garaže ili kroz podrumski prozor. Za nekoliko sati u podrumu mogu da plivaju bicikli, kutije sa stvarima i stari nameštaj, a u garaži automobili stoje u vodi do točkova. Ispumpavanje vode u takvoj situaciji nije samo pitanje pumpe, već i bezbednosti, brzine i pametnih odluka u prvim satima. U ovom tekstu objašnjavamo odakle voda dolazi, šta raditi odmah, kako izgleda profesionalno ispumpavanje, šta posle i kako sprečiti da se sve ponovi pri sledećoj oluji.

Odakle voda dolazi u podrume i garaže

Voda u podzemne prostorije najčešće stiže na tri načina. Prvi je površinska voda koja se sliva niz rampu garaže, stepenište ili kroz niske prozore i ventilacione otvore, kada kišnica ne može dovoljno brzo da ode u slivnike. Drugi je vraćanje vode iz kanalizacije, kada su gradska mreža ili atmosferska kanalizacija preopterećene, pa voda kroz podne slivnike u podrumu kreće unazad. Treći je podzemna voda, koja kod dužih kišnih perioda i visokog nivoa Save i Dunava prodire kroz pukotine u zidovima i podu, naročito u starijim zgradama sa oštećenom hidroizolacijom. U praksi se često kombinuje više uzroka istovremeno, pa je važno razumeti šta se tačno dogodilo, kako bi se sprečilo ponavljanje.

Bezbednost pre svega, struja i voda ne idu zajedno

Prva i najvažnija stvar kada vidite vodu u podrumu ili garaži je struja. Ako voda dopire do utičnica, razvodnih ormana, pumpi, veš mašina ili rasvete, u potopljenu prostoriju se ne ulazi dok se struja ne isključi. U zgradama se podrumska instalacija obično isključuje na razvodnoj tabli zgrade, pa treba obavestiti upravnika ili nadležnu službu. Nikako ne treba gaziti kroz vodu u kojoj se nalaze uključeni uređaji ili kablovi. Pažnja je potrebna i zbog skrivenih opasnosti, otvorenih šahtova, klizavog poda, polomljenog stakla i predmeta ispod površine. Voda koja se vratila iz kanalizacije je zagađena, pa se u nju ne ulazi bez gumenih čizama i rukavica.

Šta uraditi u prvim satima

Kada je struja bezbedno isključena, prvo treba ukloniti sve što se može spasiti, dokumenta, elektroniku, alat, stvari od drveta i tkanine, i izneti ih na suvo. Automobile iz garaže, ako je bezbedno, treba izvesti pre nego što voda dostigne visinu izduvnog sistema i poda kabine, jer tada počinje ozbiljna šteta na motoru i elektronici. Vozilo koje je već stajalo u vodi ne treba paliti, već pozvati servis ili šlep službu. Ulaze u podrum i garažu korisno je zatvoriti džakovima sa peskom ili improvizovanim preprekama, kako dodatna voda ne bi ulazila dok traje kiša. Fotografisanje nivoa vode i oštećenja odmah na početku važno je za osiguranje i za dogovor sa stambenom zajednicom. Tek posle ovih koraka kreće se sa ispumpavanjem.

Kako izgleda profesionalno ispumpavanje vode

Za veće količine vode koriste se potapajuće pumpe za prljavu vodu, koje mogu da izbace i vodu sa blatom, peskom i sitnim nečistoćama. Pumpa se spušta na najniže mesto u prostoriji, a crevo se vodi do kanalizacionog šahta ili mesta gde voda može bezbedno da otiče, a da se ne vraća nazad. Kod podzemnih garaža i velikih podruma često se koristi više pumpi istovremeno, kako bi se posao završio za nekoliko sati umesto za nekoliko dana. Ispumpavanje se radi dok se ne ukloni najveći deo vode, a ostatak se skuplja industrijskim usisivačima i brisačima. Iskusni majstori paze i da se voda ne ispumpava prebrzo iz podruma pod velikim pritiskom podzemne vode, jer nagla promena može da ošteti zidove ili pod. Na kraju se proverava da li postoji mesto kroz koje voda i dalje ulazi.

Kada voda dolazi iz kanalizacije

Ako voda izlazi kroz podne slivnike, tuš ili WC u podrumu, uzrok je preopterećena ili zapušena kanalizacija. U takvim slučajevima ispumpavanje samo po sebi ne rešava problem, jer se voda vraća čim ponovo pada kiša ili dok se ne rastereti gradska mreža. Potrebno je proveriti da li je zapušen priključak zgrade na gradsku kanalizaciju, horizontalne cevi u podrumu ili revizioni šaht u dvorištu. Mašinsko odgušenje i snimanje cevi kamerom pokazuju gde je zastoj i u kakvom su stanju cevi. Trajno rešenje za podrume koji su niži od nivoa gradske mreže je ugradnja nepovratnog ventila, koji dozvoljava oticanje vode, a sprečava njeno vraćanje. Voda iz kanalizacije je zagađena, pa posle nje obavezno sledi dezinfekcija prostora.

Šta posle ispumpavanja, sušenje i dezinfekcija

Kada se voda ukloni, posao nije gotov. Zidovi, podovi i stvari koji su bili potopljeni upili su vlagu, a u zatvorenim podrumskim prostorijama buđ se može pojaviti već za nekoliko dana. Prostoriju treba što bolje provetriti, a kod većih poplava koriste se isušivači vazduha i ventilatori koji rade danima. Mulj i talog treba ukloniti, a površine oprati i dezinfikovati, naročito ako je voda došla iz kanalizacije. Nameštaj od iverice, kartonske kutije i tkanine koje su dugo stajale u vodi obično je bolje baciti nego pokušavati da se spasu. Električnu instalaciju u podrumu treba pregledati pre ponovnog uključivanja struje, posebno utičnice i razvodne kutije koje su bile u vodi.

Automobili u podzemnoj garaži

Podzemne garaže su posebno osetljive, jer se u njima nalaze automobili velike vrednosti, a voda se u njima skuplja veoma brzo. Rampa garaže sa slivnikom na dnu funkcioniše samo dok je slivnik čist i dok kanalizacija može da primi vodu, pa jesenje lišće i smeće često naprave problem baš u trenutku najjače kiše. Mnoge garaže imaju šahtove sa pumpama koje automatski izbacuju vodu, ali one moraju biti redovno servisirane i proveravane. Ako pumpa ne radi kada je najpotrebnija, šteta može biti ogromna. Vlasnicima automobila se savetuje da pri najavi jakih nepogoda, ako mogu, vozilo privremeno parkiraju na višem mestu. Za zgradu je važno da ima dogovorenu brzu intervenciju za ispumpavanje u slučaju kvara pumpe.

Kako sprečiti poplavu podruma i garaže

Najbolja zaštita je prevencija, a mnogo se može uraditi i bez velikih investicija. Slivnike na rampama, u dvorištima i ispred ulaza treba redovno čistiti, naročito na jesen, kada lišće lako zapuši rešetke. Oluci i odvodi sa krova moraju biti spojeni tako da voda ne pada direktno uz temelje ili podrumske prozore. U podrume koji su niži od nivoa kanalizacije ugrađuju se nepovratni ventili, a u garaže i niže podrume šaht sa automatskom pumpom i plovnim prekidačem, koji se sam uključuje kada voda počne da raste. Kod starijih zgrada sa vlagom i prodorom podzemne vode rešenje je sanacija hidroizolacije zidova i poda, što je veći, ali trajan zahvat. Jednom godišnje dobro je da se pumpe i ventili pregledaju, kako bi bili spremni kada zatrebaju.

Ko je odgovoran i ko plaća štetu

Podrumi, zajedničke ostave i garaže u većini zgrada pripadaju zajedničkim delovima ili su u vlasništvu više stanara, pa je pitanje odgovornosti često zamršeno. Kada je uzrok poplave zapušen zajednički slivnik, neispravna pumpa ili oštećena hidroizolacija zgrade, troškove sanacije u načelu snosi stambena zajednica. Štetu na ličnim stvarima i vozilima vlasnici najčešće ostvaruju preko svog osiguranja, ako polisa pokriva poplavu i izlivanje vode. Kada je uzrok gradska kanalizacija, odgovornost može biti i na komunalnom preduzeću, ali to se utvrđuje posebnim postupkom. U svakom slučaju važno je sve dokumentovati, fotografisati i napraviti zapisnik sa upravnikom zgrade. Za veće štete dobro je posavetovati se sa osiguravačem ili pravnikom.