Pritisak vode u visokim zgradama, zašto slabi na gornjim spratovima i kako se pravilno rešava

Zašto visina objekta određuje pritisak u stanu

Voda u instalaciji ima pritisak koji se troši na dve stvari, dakle na savladavanje visine i na savladavanje otpora u cevima. Prva od tih stavki je čista fizika i lako se izračuna, jer se za svakih deset metara visine gubi približno jedan bar pritiska, dakle podizanje vode na visinu jednog sprata u proseku uzima oko tri desetinke bara. Praktična posledica je da u istoj zgradi, sa istim priključkom, stan u prizemlju ima znatno viši pritisak od stana na desetom spratu, i to bez ikakvog kvara. Kada se na to doda otpor u dugim vertikalnim cevima, otpor u kolenima i pad na račvanjima, jasno je zašto se u visokim objektima gornji spratovi nalaze na granici onoga što gradska mreža može da obezbedi. Zbog toga se problem sa slabim pritiskom u visokim zgradama u velikom broju slučajeva ne rešava na nivou stana nego na nivou celog objekta, i upravo je to najvažnija informacija za vlasnike.

Kako su rešeni sistemi u novobeogradskim blokovima

Novi Beograd je specifičan po tome što su njegovi blokovi građeni plánski i u periodu u kome su rešenja za snabdevanje vodom bila jasno propisana, pa se u praksi sreću dva pristupa. Prvi je gravitacioni sistem, dakle rezervoar na krovu objekta, koji se puni preko pumpe, a odatle voda pada nadole u vertikale, i on ima jednu poznatu osobinu, dakle najniži spratovi imaju izuzetno dobar pritisak, dok stanovi na najvišim spratovima, koji su blizu rezervoara, imaju vrlo mali pritisak, jer je razlika visine mala. Drugi pristup je potisni sistem, dakle pumpna stanica u podrumu koja održava pritisak u vertikalama, a kod visokih objekata se instalacija često deli po zonama, dakle donji spratovi se snabdevaju direktno iz mreže, a gornji preko pumpi. Zbog toga u istoj zgradi problem može postojati samo na jednoj grupi spratova, a to je prva stvar koja se u dijagnostici proverava.

Zašto se pre svega utvrđuje da li je problem u stanu ili u zgradi

Ovo je korak koji štedi i vreme i novac. Provera je jednostavna i vlasnik je može uraditi sam. Prvo se uporedi pritisak na svim tačkama u stanu, dakle da li slabo teče samo topla voda, samo jedna slavina ili sve tačke istovremeno. Ako slabo teče samo na jednoj tački, problem je u toj bateriji ili u ventilu ispred nje, dakle u stanu. Ako slabo teče samo topla voda, problem je najčešće u bojleru ili u ventilu na dovodu bojlera. Ako slabo teče sve i na hladnoj i na toploj vodi, problem je na ulazu u stan ili van njega. Drugi korak je pitanje susedima na istom i na drugim spratovima, jer se time odmah vidi da li je reč o celom objektu, o jednoj vertikali ili samo o vašem stanu. Treći korak je posmatranje kroz dan, dakle da li se pritisak menja u jutarnjim i večernjim satima, jer to upućuje na kapacitet sistema, a ne na kvar.

Šta se najčešće nalazi kao uzrok unutar stana

Kada se problem lokalizuje na stan, lista uzroka je kratka i vrlo predvidljiva. Prvi i najčešći je zaprljan perlator, dakle mrežica na izlazu baterije, u kojoj se skupljaju kamenac i sitne čestice, i ona se odvrne i očisti u nekoliko minuta. Drugi je zaprljana mrežica u ugaonom ventilu ili u priključnom crevu baterije. Treći je delimično zatvoren ventil, dakle ventil ispod lavaboa, ispred bojlera ili glavni ventil koji nikada nije otvoren do kraja posle nekog rada na instalaciji. Četvrti je kamenac u samoj bateriji, naročito u termostatskim i u jednoručnim baterijama sa kertridžom. Peti su naslage u starim pocinkovanim cevima unutar stana, koje presek cevi sužavaju iznutra, i to se prepoznaje po tome što pritisak opada godinama, a ne odjednom. Šesti je zapušen filter na ulaznoj instalaciji, tamo gde je ugrađen.

Zašto se pritisak i protok ne mešaju

Ovo je razlika koju laici ne vide, a ona menja pristup. Pritisak je sila kojom voda pritiska zidove instalacije i meri se u barima, a protok je količina vode koja stigne u jedinici vremena i meri se u litrima u minuti. U praksi se sreću dve različite situacije. Prva je da je pritisak dovoljan, ali protok mali, i to znači da negde postoji suženje, dakle kamenac, zaprljana mrežica ili delimično zatvoren ventil. Druga je da je pritisak sam po sebi nizak, i tada je uzrok na nivou snabdevanja, dakle visina objekta, kapacitet pumpe ili stanje zajedničkih vertikala. Zbog toga se u ozbiljnoj proveri na priključak postavlja manometar i meri se stvarni pritisak, a paralelno se meri i protok, dakle koliko litara u minuti izlazi iz otvorene tačke, i tek iz kombinacije tih dva podatka se određuje rešenje.

Koliki pritisak je normalan i kada je previsok

Za stambenu instalaciju se radni pritisak najčešće kreće u opsegu od dva do četiri bara i to je područje u kome sve funkcioniše kako treba. Ispod jednog i po do dva bara počinju problemi, dakle protočni uređaji se ne uključuju pravilno, mašine se dugo pune, tuš daje slab mlaz i temperatura vode se pri istovremenom korišćenju druge tačke naglo menja. Sa druge strane, vrednosti iznad pet do šest bara opterećuju celu instalaciju, dakle brže propadaju zaptivači u baterijama i u vodokotliću, češće propuštaju spojevi, a sigurnosni ventil na bojleru stalno kaplje. Zato u zgradama sa jakim pritiskom u nižim spratovima ima smisla ugradnja redukcionog ventila, čime se pritisak spušta na razumnu vrednost. Ovo su dve krajnosti istog problema i u visokim objektima vrlo često postoje obe, dakle previsok pritisak u prizemlju i nedovoljan na vrhu.

Kako se rešava nizak pritisak na nivou zgrade

Kada je uzrok kapacitet sistema, rešenje ne može biti u pojedinačnom stanu. U praksi se radi nekoliko stvari. Prvo se proverava i servisira pumpna stanica, dakle same pumpe, njihova automatika, membranska posuda i filteri, jer se u praksi vrlo često nađe pumpa koja radi sa smanjenim učinkom ili automatika koja pogrešno reaguje. Drugo se proverava stanje zajedničkih vertikala, jer u starijim objektima sa pocinkovanim cevima naslage smanjuju presek do te mere da nijedna pumpa ne može da to nadoknadi, pa se planira zamena vertikale. Treće se, kod gravitacionih sistema, proverava rezervoar, dakle nivo, ventil za punjenje i njegova regulacija. Četvrto se kod složenijih objekata radi zoniranje i ugradnja sistema za podizanje pritiska za gornju grupu spratova. Sve to se pokreće kroz upravnika i skupštinu stanara, jer se radi o zajedničkoj instalaciji, a ne o pojedinačnoj usluzi.

Zašto se pumpa u stanu ne ugrađuje bez razmišljanja

Kada rešenje na nivou zgrade traje predugo, mnogi vlasnici razmišljaju o pumpi u svom stanu. To je tehnički moguće, ali postoji nekoliko stvari koje se moraju znati. Prva je da pumpa koja usisava direktno iz zajedničke instalacije smanjuje pritisak susedima i može stvoriti podpritisak u vertikali, što je i tehnički i pravno problematično, jer instalacija nije vaša nego zajednička. Druga je da se ispravno rešenje na nivou stana izvodi tako da postoji prekid protoka, dakle rezervoar iz koga pumpa uzima vodu, čime se sistem susedа ne ugrožava, a to traži prostor i planiranje. Treća je da svaka takva ugradnja treba da bude usklađena sa pravilima kuće i, kada je potrebno, sa saglasnošću skupštine stanara. Zbog toga se u ovakvim slučajevima prvo procenjuje da li se problem može rešiti jednostavnije, dakle kroz čišćenje instalacije u stanu i kroz servis zajedničkog sistema.

Kako se prepoznaje pokvarena membranska posuda i pumpa koja se stalno uključuje

Kod sistema sa pumpom postoji tipičan obrazac kvara koji se lako prepoznaje i koji vlasnici stanova često čuju kroz zid. Reč je o tome da se pumpa uključuje i isključuje u vrlo kratkim intervalima, dakle takta, i to se čuje kao ponavljano škljocanje i kratak rad motora pri svakom otvaranju slavine. Uzrok je najčešće membranska posuda koja je izgubila vazdušni pritisak ili joj je membrana pukla, pa nema šta da amortizuje promene, a posledica je i vrlo brzo trošenje same pumpe. Drugi tipičan kvar je prekidač pritiska koji je izgubio kalibraciju, pa se pumpa gasi prerano ili se uopšte ne gasi. Treći je zapušen filter pre pumpe. Sve tri stvari se rešavaju servisom, a ne zamenom celog sistema, i zbog toga se kod pojave takvog zvuka reaguje odmah, jer se time spašava sama pumpa.

Zašto se pri niskom pritisku javlja i problem sa temperaturom tuša

Ovo je posledica koju korisnici najviše osećaju, a retko je vezuju za pritisak. Kada je protok mali, svaka promena u sistemu se odmah oseti, dakle kada neko drugi u stanu otvori vodu ili kada se uključi mašina, mlaz na tušu naglo oslabi, a temperatura se naglo promeni, jer se odnos tople i hladne vode poremeti. Kod klasičnih baterija to daje neprijatna i nagla promena između vrele i hladne vode, a u nekim situacijama i rizik od opekotine. Delimično rešenje je ugradnja termostatske baterije, koja održava zadatu temperaturu i pri promeni pritiska, ali ona ne rešava sam nizak protok. Trajno rešenje je uvek na strani snabdevanja, dakle na pritisku i protoku. Uz to pomaže i pravilno dimenzionisan bojler, jer se kod niskog protoka vreme punjenja i mešanja bitno menja.

Šta se proverava pre nego što se donese odluka o ulaganju

Da bi se izbeglo trošenje na pogrešno rešenje, redosled provera je sledeći. Prvo, merenje pritiska i protoka na ulazu u stan, dakle brojevi umesto osećaja. Drugo, provera svih tačaka u stanu i čišćenje mrežica i ventila. Treće, provera stanja instalacije u stanu, dakle materijal i starost cevi, jer se kod pocinkovanih cevi problem po pravilu nalazi tu. Četvrto, upit susedima i upravniku o tome kakvo je stanje u objektu i da li je pumpna stanica servisirana. Peto, merenje u različitim delovima dana, jer se kod nedovoljnog kapaciteta problem javlja u jutarnjim i večernjim satima. Kada se ovih pet koraka prođe, rešenje je po pravilu očigledno, dakle ili je reč o jednostavnoj intervenciji u stanu ili o zajedničkom sistemu, i tada se ne ulaže u pumpu koja ne rešava pravi uzrok.

Kako se pritisak čuva kroz godine

Nekoliko navika i jedna redovna provera zadržavaju instalaciju u dobrom stanju. Prvo, mrežice na baterijama se čiste jednom u nekoliko meseci, a naročito posle svakog prekida vode i posle radova na mreži, jer tada u instalaciju uđe najviše nečistoće. Drugo, ventili u stanu se povremeno zatvore i otvore do kraja, jer se zaglave i ostanu delimično zatvoreni. Treće, kod visokog pritiska se ugrađuje redukcioni ventil, čime se štede i baterije i zaptivači i sam bojler. Četvrto, kod prve pojave pada pritiska se ne čeka, jer se u starim cevima naslage nagomilavaju i problem raste. Peto, u zgradama se servis pumpne stanice planira, a ne čeka da otkaže, jer se tada bez vode nađe ceo objekat. Uz to se pri svakoj adaptaciji kupatila i kuhinje instalacija u stanu odmah dovodi u red, jer se time rešava i pritisak i sve ostalo za dugi niz godina.