Hidroizolacija kupatila i ugradnja kade i tuš kabine, zašto sused ispod prokišnjava mesecima kasnije

Zašto pločice i silikon nisu hidroizolacija

Najveći broj vlasnika smatra da je kupatilo zaštićeno od vode time što su pod i zidovi obloženi keramikom, a spojevi silikonirani. U stvarnosti keramika sama po sebi ne propušta vodu, ali fuge između pločica i lepak ispod njih propuštaju, jer su to mineralni materijali koji upijaju vlagu, a silikon je samo završni i potrošni sloj koji ima svoj vek. Zbog toga postoji poseban sloj koji se nalazi ispod pločica i koji se zove hidroizolacija, dakle premaz ili membrana koja stvara neprekidnu i nepropusnu površinu preko celog poda i preko delova zidova. Kada tog sloja nema, voda koja prođe kroz fuge i kroz spojeve postepeno vlaži podlogu, pa se posle nekoliko meseci ili godina javlja vlaga na plafonu suseda ispod, a u samom kupatilu se pločice odlepljuju i javlja se miris. Upravo zbog tog vremenskog razmaka se uzrok najčešće ne prepozna, jer se u kupatilu u tom trenutku ništa ne vidi.

Šta se zaista dešava kada nema hidroizolacije

Voda ne mora da teče da bi napravila štetu, dakle dovoljno je da se svakodnevno u malim količinama upija u podlogu. U toj podlozi se, kod tipičnog stana, nalaze estrih i termoizolacija, a ispod njih nosiva ploča, i vlaga koja se u estrih upije praktično nikada ne isparava, jer je sa gornje strane zatvorena pločicama. Zbog toga se ona širi horizontalno i traži izlaz, a izlaz nalazi kroz najslabije mesto, dakle kroz prodore cevi, kroz spoj zida i poda i kroz nosivu ploču. Prvi znak kod suseda ispod je siva ili žućkasta mrlja na plafonu, koja je najizraženija u zoni tuša ili kade. Drugi znak je ljuštenje boje i odvajanje maltera. Treći, i za sve najgori, je pojava plesni. Iz tog razloga se problem prokišnjavanja praktično nikada ne rešava spolja, dakle popravkom kod suseda, nego se rešava u kupatilu iznad.

Šta obuhvata pravilno izvedena hidroizolacija

Pravilno izvedena hidroizolacija nije jedan potez nego sistem povezanih detalja. Prvo se priprema podloga, dakle ona mora biti čvrsta, čista, suva i bez pukotina, jer se premaz nanosi na podlogu koja ga drži. Zatim se nanosi odgovarajući premaz, najčešće cementna dvokomponentna ili polimerna masa, u dva sloja i u ukrštenim pravcima, sa poštovanjem vremena sušenja između slojeva. Ključni deo su detalji, dakle u sve unutrašnje uglove i na spoj zida i poda ugrađuje se elastična hidroizolacijska traka, a oko svakog prodora cevi i oko podnog slivnika postavljaju se namenske manžetne. Po površini, hidroizolacija ide preko celog poda i penje se na zidove najmanje dvadesetak centimetara, dok se u zoni tuša i kade izvodi znatno više, po pravilu do visine tuš baterije i iznad nje. Tek kada je taj sloj gotov i proveren, kreće se sa lepljenjem keramike.

Zašto se hidroizolacija obavezno ispituje vodom

Ovo je korak koji razdvaja ozbiljno izvođenje od površnog. Kada je premaz suv, a pre nego što se postavi ijedna pločica, kupatilo se zatvori, odvodi se privremeno zaptiju i prostor se napuni vodom u sloju od nekoliko centimetara, pa se ostavi da tako stoji jedan do dva dana, a u međuvremenu se prati nivo i posmatra plafon i zid kod suseda ispod. Ako nivo opada ili se pojavi bilo koji trag vlage, propuštanje se pronalazi i sanira dok je to još moguće, dakle dok su svi slojevi dostupni. Kod stanova u kojima se test ne može izvesti u punom obimu, radi se lokalno ispitivanje u zoni tuša i oko slivnika. Za vlasnika je najkorisnije da bude prisutan pri tom testu i da ga fotografiše, jer je to jedini objektivan dokaz da je hidroizolacija urađena i da drži, a taj dokaz posle vredi i pri prodaji stana i pri svakom sporu.

Podni slivnik i pad poda, dakle dve stavke koje se najviše greše

Da bi voda otekla, ona mora da ima gde i kojim putem. Zbog toga se pod u kupatilu izvodi sa padom prema slivniku, po pravilu oko jedan do dva odsto, dakle jedan do dva centimetra na svaki metar, a taj pad se planira pre postavljanja keramike. Kada pada nema ili je izveden u pogrešnom smeru, voda stoji na podu i time se sve ostalo dodatno ugrožava. Drugi važan detalj je sam slivnik, jer se koriste izvedbe sa prirubnicom koja se povezuje sa hidroizolacijom, čime se dobija neprekidan nepropusni prelaz između poda i odvoda, a ne slivnik koji je samo umetnut u otvor. Uz to se gleda i propusna sposobnost slivnika, dakle koliko litara u sekundi može da primi, jer se kod savremenih tuševa sa velikim glavama javlja količina vode koju stariji slivnik ne može da odvede, pa se voda podiže i prelazi preko ivice zone.

Šta traži ravan tuš bez kabine

Podni tuš, dakle takozvani ravan ulaz bez ivice i bez kade, danas se najviše traži, ali on tehnički traži više od klasične kabine. Prvo, potrebna je visina, dakle prostor u podu za sifon i za pad, a kod plitkih podova se koriste posebni ekstra plitki sifoni i linijski slivnici. Drugo, hidroizolacija u toj zoni mora biti izvedena besprekorno, jer se voda razliva po celoj površini, a ne ostaje unutar kade. Treće, pad mora biti tačan i ujednačen, jer se pri ravnom ulazu voda lako kreće ka vratima. Četvrto, koriste se linijski odvodi postavljeni uz zid ili u sredini, sa odgovarajućom prirubnicom. Kod ravnog tuša se često koristi i gotova tuš ploča ili nagibna podloga, čime se pad dobija fabrički i tačno. Sve to znači da se ravan tuš planira pre nego što se počne rušenje, jer se posle ne može dobiti potrebna visina.

Kada se bira kada, a kada tuš kabina

Odluka nije samo estetska i vredi je posmatrati kroz nekoliko pitanja. Kada je praktičnija kod domaćinstava sa malom decom i kod osoba koje vole kupanje, i tehnički je jednostavnija, jer je cela zona vlaženja zatvorena u samoj kadi, pa je rizik od curenja manji nego kod ravnog tuša. Tuš kabina štedi prostor, lakše se čisti i troši znatno manje vode. Ravan tuš je najpristupačniji za starije osobe i za osobe sa otežanim kretanjem, jer nema ivice preko koje se prelazi, i to je detalj koji vredi uzeti u obzir kod stanova u kojima se planira duži boravak. Kod svih varijanti se planiraju i praktične stvari, dakle mesto za držače, klupica u tušu ako je potrebna i pozicija baterije tako da se voda može pustiti bez ulaska u mlaz, što je i pitanje udobnosti i pitanje bezbednosti kod starijih.

Zašto se kada obavezno podupire i zvučno izoluje

Kada napunjena vodom, sa korisnikom unutra, ima znatnu masu, a ta masa se prenosi na noge kade i na pod. Zbog toga se kada nikada ne postavlja samo na fabričke nogare ako proizvođač predviđa dodatno podupiranje, nego se po potrebi izvodi i zidana ili montažna podloga koja preuzima opterećenje. Ako se to preskoči, kada s vremenom počne da radi, dakle da se blago pomera pri korišćenju, a to pomeranje razara silikonski spoj sa pločicama i tu počinje curenje. Uz nosivost se rešava i zvuk, jer akrilne i čelične kade rezoniraju, pa se voda koja puni kadu čuje kroz ceo stan i kod suseda. Rešenje su samolepljive zvučno izolacione ploče na donjoj strani kade i elastično oslanjanje na podlogu, dakle bez čvrstog kontakta sa zidom i podom, čime se prekida prenos vibracija. To je zahvat koji se izvodi samo pri ugradnji, jer se posle više ne može dodati.

Zašto se ostavlja revizioni otvor

Kod kade koja je obzidana i kod obzidanog tuša postoji jedno pravilo koje se u praksi često prekrši, dakle sifon kade i svi spojevi moraju ostati dostupni kroz revizioni otvor. Razlog je vrlo praktičan, jer se sifon zapuši, gumeni spoj popusti, a odvod se povremeno mora očistiti, i ako pristupa nema, jedini put do njega je razbijanje pločica. Revizioni otvor se danas izvodi vrlo diskretno, dakle kao skriveni panel obložen istom keramikom, sa magnetnim ili mehaničkim zatvaranjem, pa se u gotovom kupatilu praktično ne vidi. Isto pravilo važi i za ugradni sistem vodokotlića, gde reviziju predstavlja sam taster, i za ugradne baterije u zidu, gde se predviđa pristup do tela baterije. Za vlasnika je najkorisnije da to izričito zatraži pre nego što se zatvori zid, jer se posle toga pristup dobija samo rušenjem.

Najčešće greške koje kasnije skupo koštaju

Iz iskustva sa terena, greške se ponavljaju i vredi ih znati. Prva je hidroizolacija izvedena samo u zoni tuša, a ne po celom podu, jer voda po podu ide i van te zone. Druga je izostanak trake u uglovima i manžetni oko prodora cevi, dakle najslabija mesta ostaju nezaštićena. Treća je lepljenje pločica na staru podlogu bez pripreme i bez provere da li ona drži. Četvrta je nedovoljan ili pogrešno usmeren pad poda. Peta je slivnik bez prirubnice i bez veze sa hidroizolacijom. Šesta je oslanjanje na silikon kao jedinu zaštitu spoja kade i pločica. Sedma je izostanak ispitivanja vodom pre keramike. Osma je obzidavanje bez revizionog otvora. Deveta je nabijanje pločica preko još nesuvog premaza, čime se hidroizolacija oštećuje. Sve navedeno se otkriva kroz mesece i godine, a ispravlja se ponovnim rušenjem, pa je razlika u ceni u trenutku izvođenja neuporedivo manja od kasnije sanacije.

Kako izgleda pravilan redosled radova u kupatilu

Da bi kupatilo bilo trajno, radovi imaju svoj red i on se ne menja. Prvo ide demontaža i uklanjanje starih slojeva do zdrave podloge. Drugo, izvođenje i izmeštanje vodovodnih i kanalizacionih instalacija, sa propisanim padovima odvoda i sa pojedinačnim ventilima. Treće, ispitivanje instalacije pod pritiskom, pre nego što se bilo šta zatvori. Četvrto, priprema podloge i izvođenje pada. Peto, hidroizolacija sa svim detaljima, trakama i manžetnama, i njeno ispitivanje vodom. Šesto, postavljanje keramike i fugovanje. Sedmo, montaža sanitarije, kade ili tuš kabine, sa podupiranjem i zvučnom izolacijom. Osmo, silikoniranje spojeva sanitarnim silikonom sa zaštitom od plesni. Deveto, provera svih tačaka pod punim protokom i provera odvoda punjenjem kade do preliva. Uz taj redosled kupatilo se ne vraća u planove narednih dvadeset godina.

Šta vlasnik treba da traži i sačuva

Pošto se najveći deo posla nalazi ispod pločica, dokumentacija ima realnu vrednost. Vredi tražiti i sačuvati fotografije svih instalacija sa merama pre zatvaranja, fotografije izvedene hidroizolacije sa vidljivim trakama i manžetnama i fotografije ili snimak ispitivanja vodom. Uz to se čuvaju podaci o ugrađenim materijalima, dakle koji je premaz korišćen i koji slivnik i sifon su ugrađeni, jer se tako kasnija intervencija svodi na nabavku odgovarajućeg dela. Bitno je i da se zapiše gde se nalaze revizioni otvori i pojedinačni ventili. Ta dokumentacija ne košta ništa, a rešava svaki kasniji problem, i to je i najbolji odgovor na pitanje kako da se izbegne situacija u kojoj sused ispod pokazuje mrlju na plafonu, a u kupatilu iznad nema nikakvog vidljivog znaka da nešto nije u redu.