Adaptacija kuhinje i premeštanje sudopere – vodoinstalaterski deo koji se planira unapred

Kod adaptacije kuhinje pažnja gotovo uvek ode na ono vidljivo: raspored elemenata, boju frontova, radnu ploču, pločice, rasvetu. To je deo koji ćete gledati i koristiti svakog dana, pa je razumljivo da tu ide najviše energije. Ali ono što presudno određuje da li će nova kuhinja godinama raditi bez problema krije se ispod elemenata i iza zidova, u vodovodnim i kanalizacionim instalacijama koje se moraju osmisliti pre nego što stigne prvi element.

Najčešća zabluda jeste da je premeštanje sudopere sitnica, “samo pomerimo malo levo”. U praksi, upravo to “malo levo” povlači za sobom premeštanje dovoda vode i, što je mnogo osetljivije, odvodne cevi sa svojim nagibom. Loše isplaniran ili nestručno izveden vodoinstalaterski deo najčešći je uzrok problema koji isplivaju mesecima kasnije: sporog oticanja, neprijatnih mirisa, curenja iza elemenata i vlage. Zato planiranje instalacija treba da bude prvi, a ne poslednji korak adaptacije. U nastavku je pregled onoga što se mora osmisliti unapred.

Zašto premeštanje sudopere nije jednostavno kao što deluje

Sudopera je tačka u kuhinji na koju se vezuju tri stvari odjednom: dovod hladne vode, dovod tople vode i odvod. Dok se dovodne cevi relativno lako produžavaju i vode do novog mesta, odvod je taj koji pravi najviše ograničenja.

Razlog je u tome što odvodna (kanalizaciona) cev ne radi pod pritiskom, nego se oslanja na gravitaciju. Da bi voda i nečistoća oticale same od sebe, cev mora imati tačno određeni pad (nagib) od sifona sudopere do mesta gde se priključuje na vertikalu. Ako sudoperu pomerite predaleko od postojećeg priključka, taj pad je sve teže ostvariti, jer na malom rastojanju treba “spustiti” cev dovoljno da voda otiče. Premali pad znači sporo oticanje, zadržavanje vode i taloženje, a vremenom i učestala zapušenja i miris.

Zato premeštanje sudopere uvek treba posmatrati u odnosu na to gde je odvodna vertikala, jer ona je fiksna tačka oko koje se sve ostalo planira.

Šta treba osmisliti pre početka radova

Da bi vodoinstalaterski deo bio urađen kako treba, nekoliko stvari mora biti jasno pre nego što se naruči kuhinja i krene rušenje:

Tačan položaj sudopere u odnosu na vertikalu. Što je sudopera bliža postojećem odvodnom priključku, lakše je ostvariti pravilan pad i pouzdaniji je rad. Ako se mora ići dalje, to je izvodljivo, ali zahteva pažljivo planiranje i ponekad podizanje sudopere ili prilagođavanje ispod elemenata.

Položaj mašine za pranje sudova. Sudo mašina se obično priključuje u blizini sudopere, na isti odvod i dovod. Njeno mesto treba predvideti zajedno sa sudoperom, kako bi se priključci postavili na pravom mestu i ne bi se naknadno improvizovalo.

Stanje postojećih instalacija. Adaptacija je idealan, a često i jedini razuman trenutak da se procene i po potrebi zamene dotrajale cevi. Ako su instalacije stare ili korodirale, daleko je isplativije zameniti ih dok je kuhinja ionako rasklopljena, nego naknadno otvarati gotov prostor.

Priključci za ostale uređaje. Ako planirate i druge tačke (na primer dodatni filter za vodu, frižider sa aparatom za led, ili poseban priključak), sve to treba predvideti unapred, jer svaki naknadni priključak znači ponovno otvaranje.

Dovod vode: tačke i priključci

Dok je odvod taj koji najviše ograničava raspored, ni dovod ne treba shvatiti olako. Za svaku tačku potrošnje, sudoperu i sudo mašinu, mora se predvideti dovod hladne (i po potrebi tople) vode na tačnom mestu i visini, sa ispravnim ventilima.

Bitno je da se dovodne cevi vode tako da budu zaštićene i dostupne za eventualnu kasniju intervenciju, a da spojevi budu kvalitetno izvedeni, jer se nalaze iza kuhinjskih elemenata gde se curenje primeti tek kada već napravi štetu. Upravo curenje na slabo izvedenom spoju iza elemenata jedan je od najčešćih skrivenih problema u novim kuhinjama.

Pravi redosled radova

Logika adaptacije kuhinje, posmatrano sa vodoinstalaterske strane, ide ovako: prvo se određuje konačan raspored elemenata i položaj sudopere i mašine, zatim se postavljaju i po potrebi premeštaju dovodne i odvodne instalacije, sve se proverava na curenje i pravilan pad, pa se tek onda zatvaraju zidovi i postavljaju pločice, i na samom kraju montiraju kuhinjski elementi i priključuju uređaji.

Svaki korak koji se preskoči ili uradi pogrešnim redosledom obično znači razbijanje već završenog posla. Najgori scenario je da se instalacije “prilagođavaju” gotovoj kuhinji, jer tada raspored elemenata diktira instalacije, umesto obrnuto, što gotovo uvek vodi u kompromise sa padom odvoda i kvalitetom priključaka.